Фрушкогорски манастири

Читать дальше...

Више пута сам била у Србији, посебно у Војводини, на Фрушкој Гори, која је оставила на мене један од незаборављивијих утисака не само због лепе природе, већ због Фрушкогорских манастира. То није случајно да су добили назив „бисери српске духовности“, јер се већ који век јављају средиштем духовног живота Војводине и читаве православне Србије. Други назив Фрушкогорских манастира је „Српски Атос“.

Фрушка Гора се налази релативно близу Новог Сада, на десној обали Дунава у историјској области Срем, који је познат још у античка времена као Сирмиум. Фрушка Гора је простор од 500 квадратних метара, покривени брдашцима, шумама и пољима. Историчари сматрају да је свој данашњи назив Фрушка Гора добила према старом романском племену „Фруг“, које је живело овде још пре доласка словена.

Први православни манастири су се појавили на Фрушкој Гори када су Срби почели да се пресељавају на северније територије, које су биле у то време део Јужне Мађарске. Грађање манастира се почело одXV – XVIвекова према повељи Бранковића, српских кнежева. Већина фрушкогорских манастира је и била саграђена за време њиховог владарства, односно била је њихова „задужбина“ (дар, који човек оставља „за своју душу“).

Манастире су се обично градили далеко од путева, дубоко у шумама, да би их било што теже пронаћи Турцима. Чак и сада пут до манастира није лак, вије и круже се кроз села, поља, шуме и воћњаке. Аутобуси не иду тамо често, од прилике два пута дневно. Обично путници и паломници обилазе манастире колима.

Сви манастири су грађени према сличном плану: у центру се налази црква, поред ње је звоник, уокруг цркве и звоника су двоспратне манастирске зграде, које се зову „конаци“.

Раније на Фрушкој Гори било је више од тридесет манастира, сад је остало само шеснаест. Вековима су манастири страдали од турских напада: били су опљачкани, спаљени... За време  Другог светског рата манастири су оштеђени од стране хрвата-усташа и српских партизана-комуниста. Током бомбардовања Србије 1999. године је било покварено три манастира од стране „миротвораца“ НАТО.

Рушени и опљачкани, манастири су више пута били реновирани, што је проузроковало мешавину различитих стила: у сусетству са старом византијском и средњовековном школом сликарства и грађевинарства се налази барок, као каснија последица аустро-угарског утицаја.

Сада многи манастири поседују доста велике пољопривредне територије. Обилазећи Фрушку Гору лети можемо да видимо пуно цвећа и воћка, посебно у женским манастирима.