Moja Crna Gora (Olga)

Читать дальше...

            Pitam sam se – sta je Crna Gora za mene? Plavo Jadransko more, jarko sunce, plaza? Da! Lepe planine? Da! Ukusna hrana? Naravno! Ali prvo su ljudi, koji zive tamo.

            Kad sam bila u Crnoj Gori, upoznala sam mnogo ljudi. Ali svaki covek mi je  pokazao  svoju Crnu Goru, koju voli.

            Sa nekim prijateljem  smo isli kolima u planine, gde su bili divni pogledi. Kupali smo se u Skadarskom jezeru, gde voda je bila topla kao mleko. Setali smo se po kestenovoj sumi. Rucali smo u malom selu, gde nema turista. Cevapi su bili vrlo ukusni. Pokazao mi  je stari grad u Baru, katolicku I pravoslavnu cerkve, dzamiju,  utvrdenja  Besac i Ratac i mnogo drugih interesantnih mesta. Setali smo se  po sumici od eukaliptusa, tamo je bio takav divan miris……cini mi se da ga osecam  sada.

            Neki poznanik i ja smo isli kolima na Adu Bojanu. Mislim da ova plaza je najlepsa u Crnoj Gori. Svidja mi se.

            Drugi poznanik  mi je pozvao u svoj omiljen restonan, koji se nalazi gore od Svetog Stefana. Noci je bio divan pogled na Sveti Stefan. Imam lepe slike.

            Jos jedan poznanik mi je  vozio  barkom oko Svetog Nikola,  ugoscavao mi je ukusnom rakijom, pokazao mi je lepu pecinu, gde sam se kupala.

            Drugi prijatelj voli nocno kupanje, zato cesto mi je vozio na Jaz. Tamo je bilo vrlo lepo noci. Mi smo se kupali i gledali na zvezde. Kad sam govorila “zvezde”, govorio  je “Zvezde su u Srbiji, kod nas su zvijezde, mijesec”. Tako sam ucila crnogorski jezik))

            Stanovala sam na maloj vili. Gazda mi je vozio u njegovo selo, gde je se rodio. Pokazao mi je staru kucu, gde je zivio od detinjstva. On ima lepu zenu. Srpkinja je iz Beograda. Razgovarali smo o Beogradu i Srbiji.  Zapamtila sam njegovu komsicicu, koja mi je ugoscavala lubenicom i jos njenu sivu macku, koja je dosla kod mene u goste na terasu.

            Jos su bili drugi dobri ljudi, kojih necu verovatno nikad sresti. Ali sam ih zapamtila. Na plazi sam cesto razgovarala sa zenom iz Bosne. Rekla je da njen sin se zove Aljosa jer tako se zove dete u ruskom filmu “Pamti tvoje ime” o Grugom Svetskom Ratu, koji ona voli. Jos sam razgovarala tamo sa nekom srpskom porodicom. Dosli su kolima iz Beograda. Momak hoce da studira u Rusiji.

            Ne volim da putujem sa turistickim agencijom zato putovala sam sama. Na autobuskoj stanici u Kotoru sam upoznala nekog starog muskarca. Rekao je da bio je mornar, nekoliko puta je bio u Rusiji u Leningradu. Volio je neku ruskinju Tatjanu. Bila je vrlo lepa i vatrana zena, ali njen muz se vratio pre vremena))

            Kad sam putovala autobusom u Uljcinj, upoznala sam suseda. Bio je ucitelj matematike iz Podgorice. Interesovao je kakav je zivot u Rusiji.

            Srestila sam puno  dobrih i ljubaznih ljudi. Оprostali su velikodusno moje greske u srpskom, govorili  su “ Kako dobro znas nas jezik. Svaka cast”.

            Sada u Sankt-Peterburgu je tamno, hladno i opet pada kisa. Gledam suncane slike iz Crnoj Gori i ucim srpski jezik, jer hocu da dodem ponovo u Crnu Goru leti. Volim ovu zemlju i ove ljude. Nadam se da srestim moje prijatelje i nove interesantne ljude.