Kako mladi ljudi u Rusiji dolaze do posla (by Julija Sopilnjak)

Читать дальше...

U Moskvi malo je bolje reći: ne postoji problem sa zapošljavanjem , čak i za mlade ljude bez radnog iskustva. Mnogi počinju da rade još u studentskim danima i to na različitim poslovima koji ne zahtevaju stručna znanja i posebno iskustvo. Na primer, studenti često rade kao kuriri, odnosno raznose raznoraznu robu po kancelarijama i stanovima (picu, lekove, sve i svašta od čarapa do tinta za printer). Takođe studenti se zapošljavaju u kafanama, restoranima, Mekdonaldsima kao konobari, čistači, kuvari. Postoje takozvane „studentske zadruge “. To su javne  organizacije u koje može da se prijavi bilo koji student i koje sarađuju sa najvećim poslodavcima Moskve. Ta organizacija nalazi za mlade poslove kao što su: stavljati robu na police u supermarketima (merčendajzer), tovariti robu itd. To su poslove za sve.

Ako mlada osoba studira na fakultetu i već je savladala neke osnove svoje buduće profesije, može da se prijavi za neki stručni posao. Najuspešniji u tome su ekonomisti, finansisti, bankari koji često grade u bankama stresnu karijeru, a počinju od nekog mlađeg saradnika. Pa i druge struke nekako se snalaze na moskovskom tržištu, niko ne ostaje bez posla.

Najčešće se posao  nalazi preko interneta. Tu samo treba ići utabanom stazom: ostaviti svoju biografiju na sajtu i svakog dana pregledati  poslodavaca. Najaktivniji sami zovu firme koje za odgovarajuće i poželjno radno mesto, čak i kada firma nije objavila svoj oglas na sajtu ili u novinama. A neki najsrećniji mladi ljudi dolaze do posla preko veza, sređuju im posao njihovi rođaci ili poznanici. Ali, čak i ako si se zaposlio preko veze ne mora da znači da će posao biti lak, a unosan. Cenjen si samo ako dobro radiš.

Ipak, u Moskvi posao preko veza nije uslov . Ovde ne moraš da imaš bogate roditelje da bi se zaposlio. „Naj“ osobine koje se cene od strane poslodavaca su velika sposobnost za rad, komunikacijske sposobnosti. Stručna znanja često nisu presudna. Jer struka može da se savlada, dok su aktivnost,  preduzimljivost,  takve unutrašnje osobine koje se teško stiču, a od kojih zavisi uspeh mnogih poslova, naročito uprodaji. Takvi ljudi brzo se uspinju  karijernim stepenicama. U  svakom slučaju, iz svake firme mogu te munjevitom brzinom izbaciti ako ne ispunjavaš određene uslove. A najglavniji uslov je da donosiš pare svom preduzeću, da budeš na bilo koji način njegova „zlatna žica“. Odnosno, svaki poslodavac bez ikakve griže savesti slobodno eksploatiše svoje potčinjene. Prošla su i skroz zaboravljena ta vremena ’gospodskih poslova’ kada se moglo ništa ne raditi a dobijati prilično mnogo. Sada su svi poslovi ’crnački’, samo ako ne izdaješ nekretnine ili imaš ogromne uloge u banci. Čak i načelnici i vlasnici biznisa mnogo i naporno rade, i njima pare ne dolaze lako.

Sada su u Rusiji popularni takozvani free-lance poslovi. Postoji bezbroj sajtova na kojima svoje usluge nude  stručnjaci svih vrsta, a uglavnom veb-dizajneri, kopirajteri, programeri, stručnjaci za SEO, knjigovođe, prevodioci, reditelji, odnosno svi koji mogu da obavljaju posao udaljeno, ne treba da dolaze u ofis. To je veoma rasprostranjeno, naročito među mladim ljudima koji znaju da koriste sve prednosti interneta i savremenih tehnologija. Naručilac često ne vidi i nikad neće videti izvršioca uživo, naručuje mu posao preko emajl-a ili ICQ, šalje novac preko banke ili servisa internet-plaćanja. I ja ponekad radim tako, kao kopirajter, pišem tekstove za sajtove, a jedan moj prijatelj bavi se prevođenjem sa engleskog i francuskog. Pre nekoliko godina i ja sam na takav način prevodila knjige za jednu izdavačku kuću. To je jako zgodno, jer ne moraš da žuriš u ofis i štediš mnogo vremena, ali ima i nedostataka. Prvo, nisi nigde prijavljen, ne plaća ti se ni odmor ni bolovanje. A ono najgore je ogromna konkurencija, veća nego na običnom tržištu posla. Na svakom sajtu ima hiljade  ponuda takvih stručnjaka koji se skoro ni po čemu ne razlikuju. Male su šanse da će se poslodavac od svih  oglasa zaustaviti baš na tvom. Zato treba da tražiš sam, ostavljaš svoje oglase, praviš svoj promo-sajt, kupuješ vip-akaunt na sajtovima  ’frilensera’ itd. Ali ipak, mnogi žive od toga.

To sam sve opisala situaciju u Moskvi (osim  frilensa za kog nije važno gde se nalazi). Sve u svemu, u Moskvi je lako sa nalaženjem posla. Problem je samo u plati koja nije tako velika kako bi se htelo, ali niko neće ostati bez radnog mesta (ako uistinu traži bar neki posao, a ne nešto posebno i uskostručno). U drugim krajevima Rusije situacija je drugačija. Da ne govorim o plati koja je znatno manja nego u Moskvi za iste poslove. Inače, teško se dolazi do posla. Nema ga uopšte, čak ni nisko plaćenog. Moja sestra od ujaka živi na selu (čije stanovništvo broji 10 hiljada ljudi, znači nije tako malo). Nekad je to selo živelo od poljoprivrede, koju je razvijala i podržavala država, a sada je to potpuno  uništeno. Odnosno, postoji poljoprivreda, ali samo kao privatni biznis, a ne može svako pokrenuti svoj biznis ili raditi  te stvarno crnačke radove. Inače je poljoprivrada i svaki rad rukama (tesarstvo, šivenje) izgubilo svoj ugled. Svi žele da budu  „bele kragne“, drugim rečima, da rade kao menadžeri u čistom i svetlom ofisu. Dok takvog posla sigurno nema na selu. Moja sestra svakog dana ide u grad (moj rodni grad) i radi kao ekonomista. Smatra se da ni to nije loše, jer u drugim krajevima Rusije (uglavnom u centralnoj Rusiji i na Dalekom istoku) položaj je još gori.

Dakle, mogu reći da je na dobitku uvek onaj koji stremi ka boljem, koji nije lenj, vredan, druželjubiv, komunikativan, otvoren, ne plaši se novog. Posao se ne čeka, on se traži. Svaki je kovač svoje sreće, a videla sam mnogo talentovanih ili prosto vrednih ljudi koji nisu ništa postigli u životu, zbog svog pesimizma, straha, večitih oklevanja. A upoznata sam i sa drugim tipom, onih koji daj bože da su završili školu i nemaju znanja, a svojom drskošću, hrabrošću, samopouzdanjem pridobili su poštovanje rukovodilaca, a i visoku platu. To su dve krajnosti, koje treba izbegavati.