Moje putovanje u Srbiju (od Antona Saričihina)

Читать дальше...

Ovog proleća prvi put sam putovao u Srbiju. Za odmor tamo sam izbirao Beograd.
Putovao sam jedan zato što hteo tamo naći se sa svojim drugovima i možda još naći novih drugova.
Mislio sam da ako bi bio sa mnom neko onda mi malo smetao u ovom. Hteo sam tamo imati veliku slobodu.
Živeo sam u hotelu koji se nalazi sasvim nedaleko od glavne ulice grada. 
U Beogradu u Starom gradu sam video skoro svi znamenitosti, kojih tamo je dosta. To je jako lepi grad.

Uopšte meni je bilo jako zanimljivo. Svakog dana prićao sa Srbima na njihovom jeziku.
Kupio sam nekoliko stvari i suvenira. U Beogradu sasvim nije skupo.

U Beogradu je mirnije nego naprimer u Moskvi. Jako dobar tamo je noćni život. Posebno lepo šetati Knez Mihajlovom ulicom u dan i u noć. Zbog toga je mi postalo malo dosadno zato što bio sam jedan.
Na žalost nije bilo mogućnosti naći se ljudima koji su hteli naći se sa mnom u Beogradu. Neko odlazio iz Beograda a neko je nemao tada mogućnosti doći u srpsku prestonicu.

Ali zatim sve je postalo puno bolje.
Došao sam u Etnografski muzej i tamo sam našao mogućnost posetiti neku srpsku tradicionalnu igru. To je bio poduhvat za razvoj etnijskih tradicija i panslavizma. Poprićao sam tamo sa ljudima.
Kada sam šetao u Beogradu ponekad molio nekog od Srba slikati me fotoaparatom.
Svi su bili slažni. Uopšte u svakom razgovoru sa Srbima imao sam neki dobar osećaj.
Meni je bilo prijatno s njima prićati.

Ali treba pamtiti i o pažljivosti. Naprimer Srbija nije bogata država. Neki Srbi i u glavnom Cigane

imaju želje dobiti od turista mnogo više para nego to košta u stvarnosti.

Jedan Srbin mi je govorio da Cigane mogu krasti novce od turista. Ali za nas ko žive naprimer u Rusiji to ne mora biti iznenađenje po mom mišlenju.

Ali u glavnom u Srbiji je mirno.

Uskoro sve je postalo sasvim dobro. Upoznao sam se sa ljudima pa imao društvo.

Jednog dana  sam se setio da moj jedan drug na fejsbuku žive u Beogradu. Napisao sam mu i našli se sa njim. Poklonio mi je puno rakije ))
Takođe meni su pozvali na trening beogradkog kikboks kluba Pobednik. Ali zbog toga susreta nisam mogao poći na trening.
Ali malo sam se bavio sportom u Tašmajdanu. U ovom parkiću dosta ljudi se bavi sportom. On je dobar za ovo. Takođe u Tašmajdanu može prijatno šetati i provesti vreme.
Oko tog parkića se nalazi velika Crkva Sv. Marka i mala Ruska crkva u kojoj leži poznati ruski general Vrangelj.

Još sam bio na mitingu stranke Dveri, koja želi savez sa Rusijiom. Nažalost uspeo sam samo na kraj. Ali posle mitinga poprićao sa ljudima koji su bili za Dveri. Oni su bili zadoviljini da našli me. Neki od njih dobro su govorili ruski. Jako je bilo prijatno prićati s njima.

Posledni dan bio sam u Smederevo. Putovao sam u taj grad autobusom. Imao sam male probleme u vezi informacije. Ali moj srpski puno je mi pomagao.

Ako želite samostalno putovati u Srbiji treba mada malo znati srpski. Napisao sam u svojom blogu mali članak, gde možete čitiati moje preporuke o autobuskom putovanju u Srbiji.  
Ova informacija je tu http://www.world.historbook.ru/?p=1065

Smederevo mi se svidalo. Grad se nalazi oko Dunava, ima veliku tvrđavu. Video sam lepu svadbu u Smederevo.

U Srbiji je dobra i nije skupa hrana. Skoro svakog dana sam jeo u beogradskom restoranu Znak Pitanja. Tamo je jako ukusno i dobro. Jedan konobar stalno je me nazivao tovarić. Jednog dana je poklonio mi mineralnu vodu. Jako brzo konobari su zapamtili me. Bili su jako gosteprimljivi. 

Srbija mi se jako svidala. Tamo je jako lepo, mirno i nije skupo.

Još hoću zahvaliti moju profesoricu zato što mi jako pomagao moj srpski i za dobre preporuke.

Naprimer u hotelu je bilo malo komplikovanih stvara. Ponekad je bilo jako teško razumeti neke stvari. Naprimer sve je bilo komplikovano s sefom u Hotelu. Ali sve dobro sam razumeo.

Zbog Julje takođe napravio sam prevod svog sajta o istoriji Rusije na srpski jezik.
http://www.historbook.ru/ruska_istorija.htm